| СР | SR | EN |

Оживљени пејзаж гробља: концептуализације смрти у усменој лирици

Graveyard Landscape Revived: Conceptualisation of Death in Oral Lyric


Фолклористика 1/2 (2016): 65‒82
Аутор: Ана Вукмановић
Текст: PDF

 

У лирском пејзажу гробља човек и природа сливају се у један ентитет унутар мотива посмртних метаморфоза. Мртви настављају да живе у другом обличју – као траве, цвеће, дрвеће. Таква концепција смрти заснована је на анимистичким представама и цикличном устројству света. Када из девојчиног гроба израсте јела, онда смрт, кроз представу дрвета света, постаје део космичке вертикале. Метаморфозама пејзаж добија нови квалитет – живот се у њему удваја кроз живот биља и преображени живот мртвих. Варијанту преображаја мртвих у биљке представљају рaзличите слике сађења биља на гробу. На тај начин људи сами око гроба формирају пејзаж. На крају, лирика развија мотиве покопавања мртвих у простор ван гробља. Пејзаж је често везан и за уређен простор (башту, виноград, место у близини куће драгог/драге). Када се формира као не-кућа, гроб представља хетеротопију која спаја овај и онај свет. Гробљански пејзаж у лирици има комуникативну функцију јер успоставља комуникативни канал између мртвих и живих. Његова функција је и експресивна када је подређен исказивању жеља покојника и њихових блиских, као и емотивних веза између њих.
Кључне речи: пејзаж, гроб, усмена лирика, метаморфозе, хетеротопија, комуникација

The man and nature become one entity within the motif of posthumous metamorphosis in lyric graveyard landscape. The Dead continue to live in another form – as grass, flowers, trees. Such a conception of death is based on animistic notions and cyclic organization of the world. When a fir grows from the maiden’s grave, then death, through the image of cosmic tree, becomes a part of cosmic vertical. Landscape gains a new quality in metamorphosis – life duplicates itself through the life of plants and through transformed lives of the dead. Different images of cultivation of plants on the graves represent the variant of transformation of the Dead into the plants. In such a way, people themselves form the landscape around the grave. At the end, oral lyric poetry develops motives of interment outside the graveyard. In these cases, landscape does not necessarily mean nature, but more often it is a part of human space (garden, vineyard, space near the house of the sweetheart). When the grave is established as a non-house, it represents heterotopia, which connects this world and the other world. Graveyard landscape in oral lyric has communicative function establishing the communicative canal between the Living and the Dead. On the other hand, it has expressive function when it is subordinated to expressing wishes of the deceased and his/her dear ones, as well as emotional relations between them.
Key words: landscape, grave, oral lyric, metamorphoses, heterotopia, comunication