| СР | SR | EN |

Хозяин холода и дух озер: водяные быки в якутской мифологии

Господар мраза и дух језера: водени бикови у јакутској митологији


Фолклористика 2/2 (2017): 11‒25
Аутор: Семен Макаров
Текст: PDF
 https://doi.org/10.18485/folk.2017.2.2.1


В статье рассматривается комплекс традиционных представлений, связанный с персонажами якутской мифологии, для которых характерен целый ряд общих признаков — „возрождающимся“ с наступлением холодов и „умирающим“ весной Быком года (якут. Дьыл оҕуһа), называемом иногда также Быком холода (Тымныы оҕуһа), и духом-хозяином озер Водяным быком (Уу оҕуһа). Материалом исследования послужили источники разного рода: этнографические заметки 19–20. вв., записи повествовательного и обрядового фольклора, интервью с современными носителями традиции. Автор предпринимает попытку составить системное описание содержащихся в них представлений для прояснения генезиса и соотношения этих образов.
Сходными для обоих персонажей становятся активность, проявляемая в строго определенное календарное время, а также особенности визуализации и локализации. Представления о Водяном быке, равно как и о Быке года актуализировались в традиции главным образом в период наступления и смягчения холодов. Оба персонажа описываются в традиции как связанные с нижним ярусом мироздания, способны терять части своего тела и т. д. Эти и некоторые другие признаки персонажей, рассмотренные на фоне более широкой панорамы образов рогатого скота в мифологической картине мира якутов, элементы которой выявляются в героическом эпосе, песнях, ритуалах и сопровождающих их текстах, позволяют установить общую семантику и предположить существование единого источника исследуемых образов.
Ключевые слова: якутская мифология, демонология, мифологический персонаж, водяные быки, олонхо
 

У раду се разматра комплекс традиционалних представа везан за ликове јакутске митологије, за које је карактеристичан тске митологије, за које је карактеристичан низ заједничких обележја – то су Бик године (називан понекад и Бик мраза), који се „рађа“ с почетком зиме и „умире“ сваког пролећа, и дух-господар језера Водени бик. Различити извори послужили су као истраживачки материјал: етнографске белешке из 19. и 20. века, записи приповедног и обредног фолклора, интервјуи са савременим носиоцима традиције. Аутор је покушао да сачини систематски опис представа присутних у изворима како би објаснио порекло и односе ових ликова.
Бику године и воденом бику заједнички су активност, која се јавља у строго одређеном календарском периоду, као и особености визуализације и локализације. Представе о воденом бику, једнако као и о бику године, оживљаване су у традицији углавном у периоду почетка и слабљења студени. Оба лика описују се у традицији као везани за ниже нивое света, у стању су да губе делове својих тела итд. Ова и нека друга својства ликова, посматрана на фону врло широке панораме типова рогате марве у митолошкој слици света Јакута, чији се елементи испољавају у јуначком епу, песмама, ритуалима и пратећим текстовима, дозвољавају да се установи заједничка семантика и претпостави постојaње јединственог извора анализираних ликова.
Кључне речи: јакутска митологија, демонологија, митски ликови, водени бик, Олонхо
 

This paper considers the traditional ideas associated with two similar mythological figures of Yakut folklore: the Bull of the Year (also known as the Bull of Frost) – which “resurges” with the onset of the winter season and “dies” every spring – and the spirit of lakes, called the Water-Bull. This study is based on various kinds of sources, consisting of ethnographic notes made during the 19th–20th centuries, recordings of folk narratives and rituals of Yakuts and interviews with modern bearers of this tradition. By comparing the data about the Bull of the Year and the Water-Bull, certain similarities have been perceived between these two mythological figures: their activity (manifested in a strictly defined calendar period), as well as the features of visualization and localization – the ideas about the Water-Bull, as well as of the Bull of the Year, were significant in tradition mainly during the onset and mitigation of cold weather. Also, the both of them are described as related to the lower stratum of the universe and they are both able to lose parts of their bodies, etc. These and some other features of the figures observed within the context of a wider panorama of images of cattle in the mythological worldview of the Yakuts – the elements of which are revealed in the epic tales, songs, rituals and accompanying texts – allow the author to establish a common semantics and assume the existence of a single source of these figures.
Keywords: Yakut mythology, demonology, mythological figure, water-bulls, Olonkho (epic tale of Yakuts)