| СР | SR | EN |

Редкая удача и смертельная опасность: коровы появляются из воды

Ретка срећа и смртна опасност: краве се појављују из воде


Фолклористика 3/1 (2018): 55‒68
Аутор: Михаил Гардер
Текст: PDF
https://doi.org/10.18485/folk.2018.3.1.3

 

С конца XIX в. несколько текстов о «водяных коровах» было записано собирателями русского фольклора на северо-западе России (южная Карелия, Вологодская область и юг Архангельской области). Эти «водяные коровы» обычно описываются как тучные и дойные и, соответственно, необходимые человеку; ранее эти коровы приписывались хозяйству водяного, водному духу, который в XIX и XX вв. встречался в текстах русских меморатов и фабулатов, а в настоящее время носителями традиции в основном считается выдуманным персонажем.

Современные нарративы о «водяных коровах», встречающиеся довольно редко, сохраняют косвенную связь с водяным: коровы, согласно этим рассказам, появлялись возле особо глубоких мест на озерах и реках. Сравнение с традициями других регионов показывает, что мотив о «водяных коровах», встречающийся на северо-западе России, во многом сходен с мотивом финских и карельских фольклорных рассказов, входящим в указатель Л. Симонсуури и М. Яухиайнен: различные хийси (духи мест) владеют стадами тучных дойных коров, которые человек может заполучить с помощью определенного приема. Поверья и мемораты/фабулаты с этим мотивом были зафиксированы в вепсском и эстонском фольклоре, хотя приводимых примеров недостаточно для сравнительного анализа разных национальных традиций.
Ключевые слова: водяные коровы, водяной, русский фольклор, карельский фольклор, финский фольклор, быличка, мифологический рассказ

 

Од средине деветнаестог века сакупљачи руског фолклора забележили су неколико казивања о воденим кравама на подручју северозападне Русије (јужна Карелија, Вологда и југ Архангелске области). Углавном описане као дебеле и веома млечне, самим тим и драгоцене, ове краве су обично приписиване водењаку, воденом демону који се јавља у руским легендама забележеним током деветнаестог и двадесетог века. Данас се о водењаку говори као о плоду маште. У раду је описан ареал распрострањености овог мотива и анализиране су његове промене поређењем текстова из деветнаестог и раног двадесетог века са текстовима забележеним током последње две деценије.

Савремена казивања о воденим кравама, иако ретка, чувају индиректну везу са водењаком, јер се у њима помињу краве које су се појавиле из тамних и дубоких делова језера и река. Мотив водене краве забележен у северозападној Русији веома је сличан истом мотиву из финских и карелијских предања ‒ према Индексу Лаури Симонсури (Lauri Simonsuuri) и Марјата Јаухианен (Marjatta Jauhianen), постоји више врста hiisi (genii loci) за које су карактеристична стада дебелих млечних крава до којих људи долазе домишљатошћу. Веровања и предања с овим мотивом могуће је наћи и у вепсијском и естонском фолклору, иако су овде наведени примери оксудни за компаративну анализу мотива у различитим традицијама.
Кључне речи:  водена крава, водењак, руски фолклор, карелијски фолклор, фински фолклор, предања, веровања

 

Since the mid-19th century gleaners of Russian folklore have recorded a number of narratives about water cows in the area of the Russian north-west (south Karelia, Vologda and the south of Arkhangelsk oblast). Mostly described as fat and milky, and hence worth acquiring, such cows also used to be attributed to vodyanoy, a water spirit which appears in Russian belief legends collected during the 19th and 20th centuries. Nowadays it is mainly referred to as a fictional character. The paper describes the areal distribution of the motif and analyzes its transformation by comparing 19th and early-20th century texts to those recorded within the last two decades.

Contemporary narratives about water cows, though rare, retain the indirect association with vodyanoy as cows are told to have appeared in lakes or rivers where dark waters run deep. Compared with other regional traditions, the motif of water cows in the north-west of Russia is quite similar to the one in Finnish and Karelian legends – according to the Lauri Simonsuuri and Marjatta Jauhianen’s Index, various types of hiisi (genii loci) also possess herds of fat milky cows which humans can obtain by means of a particular trick. Beliefs and legends with this motif can also be found in Vepsian and Estonian folklore, although the examples given here are scarce for a comparative analysis of various national traditions.
Key words: water cows, water spirit, Russian folklore, Karelian folklore, Finnish folklore, beliefs, legends, mythology