| СР | SR | EN |

Народное православие на пограничье: Обряд „Свеча“ и его версии

Folk Religiosity on the Borderland: The Rite “Svecha” (“Candle”) and Its Variants


Фолклористика 4/1 (2019): 9‒61
Аутори: Ольга В. Белова и Андрей Б. Мороз 
Текст: PDF
https://doi.org/10.18485/folk.2019.4.1.1

 

В статье рассматривается обряд Свеча, его варианты, терминология, география распространения, дается критический обзор предшествующих публикаций и вводятся новые полевые и архивные материалы. В результате изучения и картографирования известных до сих пор данных и привлечения новых делается вывод о распространении обряда Свеча не только на белорусско-русском пограничье, но и в центральной Белоруссии и на белорусско-польском пограничье. Авторы приходят к выводу о том, что возникновению и развитию обряда способствовала не этнокультурная белорусско-русская граница, а конфессиональная православно-католическая, причем вся территория современной Белоруссии может быть отнесена в этом смысле к пограничью. Высказывается предположение, что структура обряда и ряд его деталей частично заимствована из католических религиозных практик, что основная функция обряда – поддержание конфессиональной идентичности и что в годы государственного атеизма обряд выполнял ту же роль, что и во время католическоправославного противостояния.
Ключевые слова: народная религиозность, обряды, фольклор, ареалогия, календарь, белорусско-русско пограничье
 

The paper discusses the rite Svecha (Candle), its variants, terminology, distribution, provides a critical overview of previous publications and introduces new field and archival materials. As a result of studying and mapping the just published data and analysis of new materials, the conclusion is made that the Svecha ritual is spread not only on the Belarusian-Russian borderland, but also in central Belarus and on the Belarusian-Polish borderland. The authors arrive at a conclusion that the genesis and development of the rite was favoured not by the ethno-cultural Belarusian-Russian borderland, but by the confessional Orthodox-Catholic, and the whole territory of modern Belarus can be understood in this sense as a borderland. It is suggested that the structure of the rite and a number of its details are partially borrowed from Catholic religious practices, that the main function of the rite is to maintain religious identity and that in the Soviet time the rite performed the same role as during the epoch of Catholic-Orthodox confrontation.
Keywords: folk religiosity, ceremonies, folklore, arealogy, calendar, Belarusian-Russian and Belarusian-Polish borderlands
 

У раду се разматрају обред Свећа, његове варијанте, терминологија, географска распрострањеност, даје се критички преглед досадашње литературе и представљају се нови теренски и архивски материјали. Резултати изучавања и мапирања објављених података и анализа нових материјала показују да је обред Свећа раширен не само у белоруско-руском граничном појасу него и у централној Белорусији и белоруско-пољском пограничју. Аутори закључују да се за постанак и развој обреда није залагала етнокултурна белоруско-руска гранична регија, него конфесионална православно-католичка, и да се читава територија савремене Белорусије може схватити у том смислу као пограничје. Изнето је мишљење да су структура обреда и велики број његових појединости делимично позајмљени из католичких религијских пракси, да је основна функција обреда одржање конфесионалног идентитета, и да је у годинама државног атеизма обред обављао исту улогу као и у време католичко-православног сучељавања.
Кључне речи: народна религиозност, обреди, фолклор, ареалогија, календар, белоруско-руско и белоруско-пољско пограничје