| СР | SR | EN |

Approaching Ideologies of Things Made of Language: A Case Study of a Finno-Karelian Incantation Technology

Приступ идеологијама ствари начињених од језика: Студија случаја о финско-карелској техници бајања


Фолклористика 4/1 (2019): 211‒257
Аутор: Frog
Текст: PDF
http://folkloristika.org/site/assets/files/1396/frog.pdf

 

This article introduces an approach to ideologies of texts and of categories of text type for approaching the emic conceptions of things made of language or other kinds of signs. Finno-Karelian incantations of the ritual specialist known as a tietäjä provide a case study, considered in the broader context of cultures in the CircumBaltic region. Text ideology is salient in this tradition owing to a conception that a performer will lose an incantation’s power when it is communicated as a whole to someone else, but not if verses are omitted. Discussion is organized in four parts, providing different types of contextualization before discussing emic conceptions of incantations proper. It begins with a theoretical introduction to text ideologies and genre ideologies in relation to language ideologies. This section includes positioning the approach from the perspective of (Finnish) folklore studies for better multidisciplinary accessibility. The second section contextualizes the tietäjä as a social institution, the corpora and approach. The third section introduces the ritual technology of the tietäjä, the physics of the world in which these operate and what these are conceived as ‘doing’ in ritual performance. The fourth section turns to the understanding of incantations as a type of text object in relation to the technology and their variation in practice.
Keywords: text ideology, genre ideology, language ideology, incantation, tietäjä, ritual technology, ontology
 

У овом раду представљен је приступ идеологијама текста и категоријама типа текста како би се приближиле емске концепције о стварима начињеним од језика или других врста знакова. Финско-карелске басме ритуалног специјалисте познатог као tietäjä [шамански свештеник, бајач, врач, мудрац] чине грађу за студију случаја, разматрану у ширем контексту култура у Балтичкoj регији и окружењу. Идеологија текста је истакнута у овој традицији захваљујући идеји да ће се моћ басме изгубити кад је извођач некоме саопшти у целини, али не ако се стихови изоставе. Представе о басми као врсти предмета начињеног од језика су широко распрострањене у различитим облицима, као и идеја да моћ басме може да се пренесе у материјалне предмете, и да се посредством њих даље може том моћи управљати (нпр. у руској традицији изговорена молитва може се носити и предати у капи, или се басма може наменити течности или предмету који се потом прогута као средство преношења њихове моћи и тако утиче на пацијента). Идеја да текст може да се поново користи и да као такав има специфичан идентитет, као и сродна идеја да он може да делује на свет, постају полазиште у решавању питања о томе шта се дешава са моћи и текстом-предметом кад је он пренет неком другом. Дискусија је распоређена у четири одељка и доноси различите врсте контекстуализације пре расправљања о емским концепцијама самих басми. Отпочиње се теоријским уводом у идеологије текста и идеологије жанра у односу на језичке идеологије. Овај одељак укључује позиционирање приступа из перспективе (финских) студија фолклора како би тема била мултидисциплинарно приступачна. Други одељак контекстуализује tietäjä као друштвену установу, корпус и приступ. У трећем одељку представљена је ритуална техника tietäjä, физичка својства света у којима ови ритуални специјалисти делају, и шта се замишља да они ’чине’ у ритуалном извођењу. Четврти одељак посвећен је схватању басми као врсте текста-предмета с обзиром на технику и њихово варирање у пракси.
Кључне речи: идеологија текста, идеологија жанра, басма, tietäjä (’ритуални специјалиста’), ритуална техника, онтологија