| СР | SR | EN |

Мачкаре из Дрежнице

The Mačkare Carnival from Drežnica


Фолклористика 5/2 (2020): 153–169
Аутор: Бранко Ћупурдија
Текст: PDF
https://doi.org/10.18485/folk.2020.5.2.8

 

 

Предмет рада су мачкаре у српским селима Дрежнице, на тромеђи Горског Котара, Хрватског приморја и Лике. Истраживање почива на петнаест усмених и једном писаном исказу и литератури. Грађа је сакупљена у периоду од 2000. до 2013. године у Дрежници и Бајмоку, где је од 1945. до 1948. године пресељена око једна трећина становника Дрежнице, и 2018. године у Београду. Истраживање је показало две основе етапе у одржавању обичаја. У периоду између два светска рата, посебно тридесетих година, када Дрежница припада Савској бановини и Краљевини Југославији, па до око почетка шездесетих година, када припада федералној Хрватској и новој, социјалистичкој Југославији, мачкаре су, у време Поклада, одржаване на један начин. Њих одликују: прерушавање, односно симболичка промена полних улога (маскирање момака у девојке), прибављање информација о девојкама и почетак увођења момака у ред ожењених људи, сеоска и родовска егзогамија (осим Брзеног), музика, песма, шала, опуштена атмосфера. Одржавање мачкара је после Другог светског рата забрањивано. Због значајног губитка становништва у рату, одлива становништва после рата и у колонизацији и накнадним миграцијама, те због забране одржавања, мачкаре су средином шездесетих година преузела деца, дечаци и девојчице школског узраста, који су маскирани ишли кроз села и добијали дарове. Од тада се повремено одржавају. То је друга етапа у њиховом развоју. Главна сметња њиховом одржавању је општа депопулација и помањкање деце. У Дрежници је школске 2018/19. године било 11 ђака.
Кључне речи: усмени извори (грађа), мачкаре, Дрежница, Бајмок, Краљевина Југославија, социјалистичка Југославија

 

The subject of the paper is the mačkare carnival in the Serbian villages of Drežnica, situated at the border of Gorski Kotar, the Croatian Littoral and Lika. The research is based on fifteen oral and one written testimony, as well as on literature. The material was collected from 2000 to 2013 in Drežnica and Bajmok (where approximately one third of Drežnica inhabitants were relocated 1945‒1948), and also in Belgrade during 2018. The research presents two basic stages in the preservation of the custom. From the period between World Wars, especially in the 1930s, when Drežnica belonged to the Sava Banovina and the Kingdom of Yugoslavia, until the beginning of the 1960s, when it belonged to Croatia, federal republic of the new, socialist Yugoslavia, mačkare were maintained in the same manner ‒ during the Carnival. They are characterized by: symbolic change of gender roles through cross-dressing (boys disguise as girls), obtaining information about girls and the initiation of young men into the ranks of married people, rural and clan exogamy (except Brzen), music, singing, jokes, and relaxed atmosphere. Mačkare were banned after World War II. Due to significant loss of populace in the war, population outflow after the war, through colonization and subsequent migrations, and the performance ban, mačkare were taken over in the mid-1960s by school-age children, boys and girls, who went through villages disguised and received gifts. Since then, mačkare have been upheld occasionally. That would be the second stage in their development. The main obstacles to their perpetuation are general depopulation and lack of children (in the school year 2018‒2019 there were 11 students in Drežnica).
Keywords: oral sources (material), mačkare, Drežnica, Bajmok, Kingdom of Yugoslavia, socialist Yugoslavia