| СР | SR | EN |

Женско плесно тело као репрезент националне културе. Студија случаја: српске плесачице на пригодним поштанским маркама

Female Dancing Body as a Representative of the Cultural Identity A Case Study: Serbian Dancers on Commemorative Postage Stamps


Фолклористика 6/1 (2021): 125–139
Аутор: Николета Дојчиновић
Текст: PDF
https://doi.org/10.18485/folk.2021.6.1.6

 

Објављивање четири поштанске марке с ликовима српских плесачица у оквиру издања „Уметничка игра у Србији“ дало је домаћој плесној уметности нову, значајну димензију. Како плесна уметност, посебно ангажман жена као извођачица, кроз историју није била друштвено признатa, ова одлука Поште Србије је на највишем државном нивоу дала легитимитет ставу да су плес и женско тело достојни представници високе националне културе. Рад истражује зашто је и како Пошта Србије препознала уметничка достигнућа балерина и плесачица Маге Магазиновић, Смиљане Мандукић, Душанке Сифниос и Јованке Бјегојевић, као и каква тумачења могу произаћи из такве одлуке. У тексту се указује на значај и снагу еснафског организовања плесних уметника у Удружењу балетских уметника Србије, преиспитују се важност и истрајност иницијативе појединаца посвећених балету, и разматра се да ли су урачунати жанровски и дијахронијски чиниоци приликом избора плесачица за илустрацију поштанских марака. Уз контекстуалну анализу околности које су условиле штампање ових поштанских марака, у раду су испитани и аспекти њиховог графичког уобличавања – текст, ликовност и костим, приказ портрета, као и изглед плесног женског тела.
Кључне речи: балерине, Србија, поштанске марке, плес, плесно тело, Удружење налетских уметника Србије, културни идентитет

 

The publishing of four postage stamps featuring pictures of Serbian female dancers gave the Serbian dance art a new dimension. Knowing that dance art was not socially recognized throughout history, especially female dance art, this decision by the Post of Serbia shows that dance and female body are valuable representatives of the high national culture. This article attempts to explain why and how the Post of Serbia came to recognize the works of Maga Magazinović, Smiljana Mandukić, Dušanka Sifonios and Jovanka Bjegojević, as well the connotations that can be derived from such a decision. This paper also analyses influence and importance of founding the professional organization – Association of the Ballet Artists of Serbia, as well as it questions whether adequate diachronic and generic factors have been applied in making the decision to put given dancers on postage stamps. In addition to the contextual analysis of the circumstances and conditions of printing of these postage stamps, the paper also analyses aspects of their graphic design ‒ text, art and costume, portraits, as well as the appearance of the dancing female body.
Keywords: postage stamps, dance, dancing body, Association of the Ballet Artists of Serbia, cultural identit