Jewish traditions in Latin American context ‒ The Creation of an Intercultural Diaspora in Argentina: from the Notion of “Melting Pot” to Contemporary Identity Politics

Folkloristika 6/2 (2021): 187–209
Autor: Fernando Fischman
Tekst:
https://doi.org/10.18485/folk.2021.6.2.9

This article explores sociocultural and political changes in Argentina that empowered the passage from the practice of Jewish rituals in private to the display of traditional expressive forms in public. Focusing on personal narratives of Jewish immigrants’ children in Argentina about their childhood experiences in the 1930s and 40s and on festival celebrations performed currently in the streets of Buenos Aires, I analyze the implications of the contextualization of traditional practices, originally performed within the collective’s boundaries to their open exhibition to society at large.
I begin by presenting some of the narratives about the WWII prewar and war period in Argentina, that I collected in the 1990s. Then, I examine street performance events that began to be staged at the same time by Jewish organizations in conjunction with celebrations derived from the identity politics that started to be in place in those years. I thus contrast the narratives about the public expression of Jewish identity in the first half of the 20th century with the contemporary discursive expressions through which Jewish culture is explicitly put on display. The concept of “performance” provides the analytical framework, and the analysis focuses on the social and political implications of such staging for the shaping of new expressive forms related both to a precedent diasporic Jewish culture and to the intercultural dialogues accomplished in contemporary Argentine society.

Keywords: identity politics, Argentine Jews, Jewish-Argentine folklore, diversity, performance

Tradiciones judías en un contexto latinoamericano. La producción de una diáspora intercultural en Argentina: desde la noción de “crisol” hasta las políticas de identidad contemporáneas

Este artículo explora los cambios socioculturales y políticos en Argentina que permitieron el paso de la práctica de rituales judíos en privado a la exhibición de formas expresivas tradicionales en público. Centrándome en las narrativas personales de los hijos de inmigrantes judíos a Argentina, referidas a sus experiencias de infancia en los años 30 y 40 y en las celebraciones de festivales que se realizan actualmente en las calles de Buenos Aires, analizo las implicaciones de la contextualización de las prácticas tradicionales, originalmente realizadas dentro de los límites del colectivo, a su exposición abierta a la sociedad en general.
En primer lugar, presento algunas de las manifestaciones narrativas sobre los períodos anteriores y contemporáneos a la Segunda Guerra Mundial en Argentina que recopilé en la década de 1990. Luego, examino los eventos de performance callejera que comenzaron a ser escenificados en las últimas décadas del siglo XX por organizaciones judías, en conjunto con celebraciones derivadas de las políticas de identidad que comenzaron a implementarse en esos años. Contrasto así las narrativas sobre la expresión pública de la identidad judía en la primera mitad del siglo XX con las expresiones discursivas contemporáneas, a través de las cuales se expone explícitamente la cultura judía. La noción de performance proporciona el marco conceptual, y el análisis se centra en las implicaciones sociales y políticas de dicha puesta en escena para la conformación de nuevas formas expresivas, relacionadas tanto con una cultura judía diaspórica precedente como con los diálogos interculturales realizados en la sociedad argentina contemporánea.

Palabras-clave: políticas de la identidad, judíos argentinos, folklore judeo-argentino, diversidad, performance.

Jevrejske tradicije u latinoameričkom kontekstu ‒ stvaranje interkulturne dijaspore u Argentini: od pojma ’kotla za pretapanje’ (‘melting pot’) do savremenih politika identiteta

У раду се истражују социокултурне и политичке промене у Аргентини које су омогућиле прелазак с практиковања јеврејских ритуала у приватности на јавно представљање традиционалних облика изражавања. Усредсредивши се на личне приче деце јеврејских усељеника у Аргентину о њиховим искуствима из детињства током тридесетих и четрдесетих година 20. века, и на прославе свечаности које се сада изводе на улицама Буенос Ајреса, анализирам последице конTekstуализације традиционалних пракси, које су првобитно извођене у склопу граница колектива да би се отвориле према друштву у целини.
Започињем представљањем неких прича о збивањима у Аргентини у периоду пре и за време Другог светског рата, које сам сакупио током деведесетих година 20. века. Потом, испитујем приредбе извођене на улици које су истовремено почеле да на сцену постављају јеврејске организације, у спрези с прославама изведеним из политика идентитета које су биле установљене тих година. Стога упоређујем приче о изражавању јеврејског идентитета у јавности у првој половини 20. века, и савремене дискурзивне експресије посредством којих је јеврејска култура изричито учињена видљивом. Појам ’перформанса’ даје аналитички оквир, и анализа је усмерена на то какве су друштвене и политичке последице таквог инсценирања за обликовање нових изражајних форми, повезаних како с ранијом јеврејском културом у дијаспори, тако и с интеркултурним дијалозима оствареним у савременом аргентинском друштву.

Ključne reči: politike identiteta, argentinski Jevreji, jevrejsko-argentinski folklor, različitost, izvođenje.