Traditional Culture and Folklore Science: Two Approaches in the Discursive Construction of the Cultural Field of Folklore in Chile

Фолклористика 6/2 (2021): 61‒87
Аутор: Cristian Yáñez Aguilar
Текст:
https://doi.org/10.18485/folk.2021.6.2.4

The objective of this work is to address two conceptual approaches that have been quite relevant in the discursive construction of folklorists in Chile since the second half of the 20th century. On the one hand, an approach determined to legitimize folklore as a science with a determined and determinable object and method, and, on the other, a perspective cultivated from the field of aesthetics that incorporated the notion of traditional culture as a framework for interpretation from a perspective much more humanistic and philosophical, indicating the presence of certain ethical values of the popular and rural world in cultural manifestations. Both conceptions were disseminated through folklore schools where the primary, and to a lesser extent secondary teachers of the country participated, thus facilitating the social reproduction of certain concepts and conceptions that today are part of a widely disseminated discourse among folklorists: Traditional Culture, Folklore-Life, Proyección del Folklore, make up a varied, complex body, sometimes contradictory, but which was fundamental in the discursive construction of the cultural field of folklore in Chile. Through the following research, we are going to review historically how the cultural field of folklore was built in Chile and later: both currents, their concepts, dissemination instances and main exponents will be addressed historically and conceptually.

Keywords: iscourse, folklore, traditional culture, folklore science, folklore in Chile.

Cultura Tradicional y Folklore como ciencia: dos aproximaciones en el discurso de la construcción del campo cultural del folklore en Chile

El objetivo de este trabajo es presentar dos aproximaciones conceptuales que han sido relevantes en el discurso de las y los folkloristas en Chile durante las últimas décadas del siglo XX. Por una parte, se presenta una aproximación que busca legitimar el folklore como una ciencia con un objeto y método de estudio y, por la otra, una perspectiva cultivada desde el ámbito filosófico de la Estética que socializó ampliamente la noción de Cultura Tradicional como ámbito para interpretar, desde una vertiente mucho más humanista, ciertos valores éticos y formas de sabiduría presentes en las manifestaciones expresivas. Ambas concepciones fueron reproducidas a través de Escuelas de Folklore de las que participaron folkloristas y una enorme cantidad de docentes primarios y secundarios del país, facilitando así la reproducción de determinadas concepciones que hasta hoy forman parte del marco discursivo de los folkloristas más allá de las diferencias epistemológicas que estas conllevan. Cultura Tradicional, Folklore-Vida o Aplicación del Folklore conforman un cuerpo conceptual complejo, en algunas ocasiones contradictorio, que ha sido fundamental en la construcción social de lo que se entiende en Chile como “folklore”. El abordaje también da cuenta de las instancias institucionales en que tales conceptos se reprodujeron y ayudan a institucionalizar lo que se concibe en Chile como un campo cultural del Folklore.

Palabras clave: Discurso, Folklore, Cultura Tradicional, Ciencia del Folklore, Chile.

Традиционална култура и наука о фолклору: Два приступа у конструисању дискурса фолклора као области културе у Чилеу

Циљ овог рада је да укаже на два концептуална приступа који су били врло значајни у конструисању дискурса фолклориста у Чилеу у другој половини 20. века. С једне стране је приступ који настоји да озакони фолклор као науку са утврђеним и одредивим предметом и методом, а с друге стране је приступ изникао из области естетике; он је увео појам традиционалне културе као оквир за интерпретацију из перспективе која је више хуманистичка и филозофска, с одређеним етичким вредностима и облицима традиционалног знања присутним у културним манифестацијама. Обе концепције биле су раширене посредством школа фолклора, у којима су учествовали наставници основних и, у мањој мери, средњих школа у Чилеу, и на тај начин олакшали су друштвену репродукцију извесних појмова и замисли који су данас део широко распрострањеног дискурса међу фолклористима: традиционална култура, народни живот, примена фолклора. Они данас чине разнолик, сложен корпус, каткад противречан, али он је био темељ у конструкцији дискурса фолклора као области културе у Чилеу. У истраживању које следи, приказаћемо историјски осврт на развој фолклора као области културе у Чилеу и, потом, размотрићемо оба приступа, њихове појмове, инстанце ширења и главне заговорнике.

Кључне речи: дискурс, фолклор, традиционална култура, наука о фолклору, фолклор у Чилеу.