Фолклористика (ISSN 2560-4414 штампано издање, ISSN 2560-3191 online), часопис Удружења фолклориста Србије је двоструко рецензирани научни часопис у режиму отвореног приступа.

Фолклористика доприноси мисији Удружења фолклориста Србије објављивањем оригиналних и прегледних научних радова који унапређују и интерпретирају научна сазнања на пољу студија фолклора. Часопис објављује и научну критику, приказе књи-га, научну библиографију и хронику који се тичу питања значајних за Удружење фолклориста Србије и за студије фолклора и хуманистичке науке у Србији и свету. Уз то, Фолклористика објављује одабрану фолклорну теренску и рукописну грађу, чиме подржава очување нематеријалног културног наслеђа у Србији.

Охрабрујући размену идеја и различитих теоријских и интердисциплинарних перспектива, Фолклористика је посвећена како традиционалним, тако и савременим темама. Интердисциплинарне и трансдисциплинарне области заступљене у часопису не ограничавају се на фолклор већ обухватају и његове везе с хуманистичким и дру-штвеним наукама какве су: наука о књижевности и језику, етнологија, етномузиколо-гија, етнокореологија, социјална антропологија, историја (посебно друштвена и усмена историја), студије уметности, религије и културе, као и друге сродне дисциплине, укључујући и њихове узајамне везе.

Фолклористика прима рукописе на српском и енглеском језику, а у договору с уредништвом рукопис може бити и на неком другом словенском или светском језику, са резимеом на енглеском ако је рад на српском, односно са резимеом на српском ако је рад на неком другом језику.

Радови могу да садрже аудио, видео и фотографску документацију.

Фолклористика излази полугодишње. Часопис не наплаћује трошкове публиковања, а радови се не хоноришу. Часопис објављује и специјалне тематске бројеве о одређеним темама које уређује гост уредник.

Фолклористика је индексирана у doiFil и doiSerbia репозиторијуму и архивирана у Дигиталном репозиторијуму Народне библиотеке Србије.

Обавезе уредника и редакције

Главни уредник и редакција су одговорни за одлуку који ће чланци бити објављени у Фолклористици. Главни уредник и чланови редакције руководе се уређивачком политиком водећи рачуна о законским прописима који се односе на клевету, кршења ауторских права и плагирање.

Главни уредник задржава дискреционо право да примљене рукописе не објави ако се утврди да они не испуњавају релевантне стандарде везане за садржинска и формална мерила. Редакција ће обавестити ауторе о томе да ли је прихватила текст за објављива-ње у року од два месеца од датума пријема рукописа.

Главни уредник, гост уредник и чланови редакције не смеју бити у сукобу интереса у вези с рукописима који се разматрају за публиковање. Ако главни уредник сматра да може доћи до сукоба интереса у вези с поступањем с примљеним рукописом, он на себе преузима избор рецензената и доноси све одлуке везане за рукопис. Главни уред-ник и чланови редакције су дужни да благовремено пријаве постојање могућег сукоба интереса.

Главни уредник, гост уредник и чланови редакције процењују мисаони садржај руко-писа без расних, полних/родних, верских, етничких или политичких предрасуда.

Уредник и чланови редакције не смеју да користе необјављен материјал из предатих рукописа без изричите писане дозволе аутора. Информације и идеје изнесене у преда-тим рукописима морају се чувати као поверљиве и не смеју се користити за стицање личне користи.

Уредници и чланови редакције предузеће све разборите мере како би обезбедили да рецензенти остану непознати ауторима пре, током и након процеса вредновања, и да аутори остану непознати рецензентима до окончања процедуре рецензирања.

Обавезе аутора

Аутори гарантују да рукопис представља њихов оригиналан допринос, да није прет-ходно објављен и да се не разматра за објављивање на другом месту. Паралелна предаја истог рукописа у више часописа представља кршење етичких стандарда и искључује рукопис из разматрања за објављивање у Фолклористици.

Аутори гарантују да рукопис није и неће бити објављен на другом месту (после објављивања у Фолклористици), на било ком језику, без сагласности уредника и редакције.

Ако је послати рукопис резултат научноистраживачког пројекта или је његова ранија верзија изложена на скупу у виду усменог саопштења (под истим или сличним насловом), подаци о пројекту, конференцији и друго наводе се у фусноти на почетку текста. Рад објављен раније у неком часопису не може бити прештампан у Фолклористици.

Аутори су дужни да се придржавају етичких стандарда у рукопису који су предали за објављивање у Фолклористици. Аутори потврђују да чланак не садржи неосноване или незаконите тврдње и да не крши права трећих лица. Издавач неће сносити законску одговорност у случају било каквих захтева за накнаду штете.

Стандарди о реферисању

Рукопис треба да садржи довољно детаља и референци на основу којих ће рецензенти, а потом и читаоци моћи да провере изнете тврдње. Намерно изношење нетачних тврд-њи представља кршење етичких стандарда.

Аутори сносе сву одговорност за садржај предатих рукописа и дужни су да прибаве сагласност за публиковање података од свих лица укључених у истраживање.

Аутори који желе да у рад унесу илустрације, табеле или друге материјале претходно објављене другде, дужни су да за то прибаве сагласност носилаца ауторских права. Материјал за који такви докази нису достављени сматраће се својином аутора.

Ауторство

Аутори су дужни да као ауторе наведу само она лица која су знатно допринела садржа-ју рукописа, односно дужни су да сва лица која су знатно допринела садржају рукописа наведу као ауторе. Ако су у битним аспектима истраживачког пројекта и припреме рукописа учествовала и друга лица која нису аутори, њихов допринос треба поменути у напомени или захвалници.

Навођење извора

Аутори су дужни да исправно цитирају изворе који су битно утицали на њихово истраживање и рукопис. Обавештења добијена у приватном разговору или преписци с трећим лицима, приликом рецензирања пријава пројеката или рукописа и слично, не смеју се користити без изричите писане дозволе извора.

Плагијаризам

Плагирање ‒ преузимање туђих идеја, речи или других облика стваралачког изражава-ња као својих ‒ представља очигледно кршење научне етике. Плагирање може да укључи кршење ауторских права, што је законом кажњиво.

Плагијат обухвата следеће:
• дословно или готово дословно преузимање или хотимично парафразирање делова текста других аутора без јасног указивања на извор или без обележавања преузетих фрагмената (на пример, коришћењем наводника);
• преузимање слика или табела из туђих радова без правилног навођења извора и/или без дозволе аутора или носилаца ауторских права.

Скрећемо пажњу ауторима да се сви рукописи темељно проверавају да ли су плагијати.

Рукописи код којих постоје јасни показатељи да су плагијати биће аутоматски одбије-ни.

Ако се установи да је рад који је већ објављен у часопису Фолклористика плагијат, рад ће бити повучен у складу с процедуром описаном у одељку Политика повлачења.

Сукоб интереса

Аутори у раду треба да укажу на финансијске или друге битне сукобе интереса који су могли да утичу на изнете резултате или интерпретације.

Грешке у објављеним радовима

Ако аутор пронађе важну грешку или нетачност у свом објављеном раду, обавезан је да одмах о томе обавести уредника или издавача и да с њима сарађује како би се рад пову-као или исправио.

Предавањем рукописа аутори се обавезују да ће поштовати уредничку политику Фолклористике.

Обавезе рецензената

Рецензенти су дужни да у писаној форми и задатим роковима дају стручну и непристрасну рецензију о научним заслугама и вредности рукописа.

Рецензенти процењују да ли су радови усклађени с профилом часописа, значај истраживане области и примењених метода, оригиналност и научну релевантност података изнетих у рукопису, стил излагања и опремљеност текста научним апаратом.

Рецензенти треба да упозоре уредника ако имају основане сумње или сазнања да су аутори могли да прекрше етичке стандарде. Рецензенти треба да препознају важне објављене радове које аутори нису цитирали и да упозоре уредника на знатне слично-сти између разматраног рукописа и било ког другог објављеног рада или рукописа који је у поступку рецензије у неком другом часопису, ако им је то познато. Рецензенти такође треба да упозоре уредника да је исти рукопис понуђен за објављивање другом часопису, ако им је то познато.

Рецензенти не смеју бити сукобу интереса у односу на истраживање, ауторе и/или финансијере истраживања. Ако постоји сукоб интереса, рецензенти морају о томе одмах да обавесте уредника.

Рецензент који сматра да није меродаван да оцени истраживање о коме је реч у рукопи-су или зна да не може у назначеном року да напише рецензију, треба одмах о томе да обавести уредника. Рецензирање мора бити спроведено на објективан начин. Комента-ри на рачун личности аутора су неприхватљиви. Схватања рецензената морају се иска-зати јасно и поткрепити аргументима.

Рукописи послати на рецензију морају се третирати као поверљиви документи.

Рецензенти не смеју да користе необјављен материјал из предатих рукописа без изри-чите писане дозволе аутора. Подаци и идеје изнети у предатим рукописима чуваће се као поверљиви и не смеју се користити за стицање личне користи.

Рецензирање

Примљени радови подлежу анонимној рецензији. Циљ рецензије је да обезбеди добронамерну конструктивну критику, савете и препоруке за исправку како би аутор могао да подигне квалитет свог рукописа, унапреди научну методологију, усаврши интерпретацију. Рецензија треба да уреднику помогне у одлучивању, а у комуникацији с ауторима она може да им помогне да побољшају квалитет рукописа.

Рецензирање у Фолклористици је анонимно и добровољно (нема хонорара). Сваки рад оцењују два рецензента. Од рецензената се очекује да попуњене рецензентске обрасце врате у року од 30 дана од датума кад су примили рукопис, да би аутори могли да буду обавештени о прихватању или одбијању рада у року од два месеца од тренутка предаје рукописа.

Избор рецензената спада у дискрециона права уредника. Рецензенти треба да познају област којом се рукопис бави; не могу бити из исте институције као аутор, нити могу бити коаутори који су у скорије време објављивали публикације заједно с било којим од аутора поднесеног рада.

У главној фази рецензирања, уредник шаље поднесене радове двојици стручњака у одговарајућој области. Рецензентски образац садржи контролна питања која рецензентима помажу да обухвати све аспекте битне за прихватање рукописа. У завршном делу обрасца рецензенти треба да наведу своја запажања и предлоге како да се поднети рукопис побољша; они се шаљу ауторима без навођења имена рецензената.

Рецензенти делају независно једни од других и није им познат идентитет других рецензената.

Ако одлуке рецензената нису исте (прихваћено/одбијено), главни уредник може да одреди додатне рецензенте.

Ако мишљења рецензената и даље не буду усклађена, главни уредник, заједно с гостом уредником или с редакцијом доноси коначну одлуку без консултовања додатних рецензената.

Током поступка рецензирања уредник може да захтева од аутора да доставе додатне информације (укључујући и примарне податке), ако су оне потребне за доношење суда о научном доприносу рукописа. Овај материјал се чува као поверљив и не сме се кори-стити за стицање личне користи.

Редакција је дужна да обезбеди разбориту контролу квалитета рецензија. Ако аутори основано оспоравају рецензије, с посебном пажњом треба обезбедити да рецензије буду објективне и да имају високе академске стандарде. Ако се посумња у објективност или квалитет рецензије, одредиће се додатни рецензенти.

Процедуре за разрешавање неетичких поступака

Свако, било када, може да обавести уреднике и/или редакцију о могућем неетичком понашању или о било којој врсти неправилности тако што ће доставити потребне информације/доказе за покретање испитивања.

Испитивање

Уредник одлучује о покретању поступка испитивања чија је сврха провера изнетих чињеничких доказа.

Током испитивања, сви докази сматраће се поверљивим и биће предочени само оним лицима која су директно укључена у поступак.

Оптуженима ће увек бити омогућено да одговоре на оптужбе изнете против њих.

Ако се на крају испитивања установи да је заиста дошло до неправилности, процениће се да ли их треба окарактерисати као мањи прекршај или грубо кршење етичких стандарда.

Мањи прекршај

Мањи прекршај решаваће се директно с лицима која су прекршај учинила, без укључивања трећих лица, нпр.:
• обавештавањем аутора/рецензената да је дошло до мањег прекршаја који је проистекао из неразумевања или погрешне примене академских стандарда;
• писмо упозорења аутору/рецензенту у вези с мањим прекршајем.

Грубо кршење етичких стандарда

Главни уредник у сарадњи с редакцијом и, ако је то потребно, групом стручњака, одлучује о мерама који ће предузети на основу доступних доказа. Могући исходи могу бити следећи (могу се примењивати појединачно или комбиновано):
• објављивање званичног саопштења или уводника у ком се описује случај крше-ња етичких стандарда;
• слање службеног обавештења руководиоцима или послодавцима аутора/рецензента;
• званично повлачење објављеног рада из часописа у складу с процедуром повлачења објављених радова (в. даље);
• забрана ауторима да током одређеног периода шаљу радове у часопис;
• упознавање релевантних стручних организација или надлежних органа са случајем како би могли да предузму даљу истрагу и мере.

Приликом разрешавања неетичких поступака, редакција часописа ће се руководити смерницама и препорукама Одбора за етику у издаваштву (Committee on Publication Ethics – COPE): http://publicationethics.org/resources..

Повлачење објављених радова

Повлачење рада захтевају законска ограничења издавача, носилаца ауторских права или аутора, повреде професионалног етичког кодекса, какве су предаја рукописа на више места, лажне тврдње о ауторству, плагијат, манипулације подацима у циљу пре-варе и други слични груби прекршаји. У неким случајевима рад се може повући како би се исправиле накнадно уочене грешке у рукопису или објављеном раду. Главни раз-лог за повлачење или опозив рукописа је да се исправе грешке и тиме сачува интегри-тет науке, а не да се казни аутор.

Стандарде за процедуру повлачења радова одредила су библиотечка и научна тела, а иста пракса је усвојена и у Фолклористици: у електронској верзији обавештења о повлачењу, начини се линк према оригиналном чланку. У електронској верзији ориги-налног чланка успоставља се линк ка обавештењу о повлачењу, где се јасно назначава да је чланак повучен. Повучени чланак се чува у изворној форми, али с воденим жигом на PDF документу, на свакој страници, који указује да је чланак „опозван“ (“retracted”).

Отворени приступ

Часопис Фолклористика је доступан у режиму отвореног приступа. Чланци објављени у часопису могу се бесплатно преузети са сајта часописа (www.folkloristika.org-, www.folkloristics.org) и користити у складу с лиценцом Creative Commons Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија (CC BY-NC-ND 3.0 RS)

https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.en_US
https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Cyrl

Часопис Фолклористика не наплаћује накнаду за објављивање чланака.

Самоархивирање

Часопис Фолклористика омогућава ауторима да објављену верзију у PDF формату положе у институционални репозиторијум и некомерцијалне базе података, или да је објаве на личним веб страницама (укључујући и друштвене мреже као што су ResearchGate, Academia.edu итд.) и/или на сајту институције у којој су запослени, а у складу с одредбама лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија (CC BY-NC-ND 3.0 RS), у било које време након публиковања. При томе се морају навести издавач, као носилац ауторских права, и извор рукописа (пун библиографски податак оригиналне публикације: аутори, наслов чланка, наслов часописа, година, број свеске, стране), а мора се навести и идентификатор дигиталног објекта ‒ DOI објављеног чланка у форми HTML линка.

Ауторска права

На издавача се преносе следећа неискључива права на рукопис, укључујући и додатне материјале, и све делове, изводе или елементе рукописа:
• право да репродукује и дистрибуира рукопис у штампаном облику, укључујући и штампање на захтев;
• право на штампање пробних примерака, репринт и специјалних издања рукопи-са;
• право да рукопис преведе на друге језике;
• право да рукопис репродукује користећи фотомеханичка или слична средства, укључујући, али не ограничавајући се на фотокопирање, и право да дистрибуи-ра ове копије;
• право да рукопис репродукује и дистрибуира електронски или оптички користе-ћи све носиоце података или медија за похрањивање, а нарочито у машински читљивој/дигитализованој форми на носачима података као што су хард диск, CD-ROM, DVD, Blu-ray Disc (BD), мини диск, траке с подацима, и право да репродукује и дистрибуира рукопис с тих преносника података;
• право да сачува рукопис у базама података, укључујући и онлајн базе података, као и право преноса рукописа у свим техничким системима и режимима;
• право да рукопис учини доступним јавности или затвореним групама корисни-ка на основу појединачних захтева за употребу на монитору или другим читачи-ма (укључујући и читаче електронских књига), и у штампаној форми за кори-снике, било путем интернета, онлајн сервиса, или путем интерних или екстер-них мрежа.

Аутори и трећа лица који желе да користе чланак на начине који нису обухваћени лиценцом Creative Commons Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија (CC BY-NC-ND 3.0 RS), морају затражити писану дозволу издавача. Захтеве за такву употребу чланка треба послати у писаној форми на адресу издавача (Удружење фолклориста Србије, Бирчанинова 24, 11000 Београд), као и на е-пошту уредника Фолклористике: folkloristika.ufs@gmail.com.

Одрицање одговорности

Изнесени ставови у објављеним радовима не изражавају ставове уредника и чланова редакције часописа Фолклористика. Аутори преузимају правну и моралну одговорност за идеје изнете у својим радовима. Издавач неће сносити одговорност у случају испо-стављања било каквих захтева за обештећење. Издавач неће бити правно одговоран у случају било каквих захтева за надокнаду.