Мана и натприродност у спољнополитичком и унутрашњем дискурсу о Јосипу Брозу Титу

Фолклористика 9/1 (2024):
Аутор: Сања Лазаревић Радак
Текст:

Очуђавање биографије Јосипа Броза Тита увођењем репрезентација које припадају домену натприродног уочава се како у унутрашњем тако у спољашњем дискурсу. Особине које су му током три деценије придруживане остају присутне и након његове смрти, премда са новим идеолошким значењима. Издвајањем елемената који учествују у изградњи три међузависне представе у којима се Јосип Броз Тито, у спољашњем и унутрашњем дискурсу, јавља као маг, алхемичар и херој указује се на латентно уверење о „присуству“ мане као доминантне покретачке снаге његове власти. Освртањем на историју разумевања концепта мане у антропологији и психоанализи, ауторка се задржава на схватањима које је дискурзивно-митолошка анализа у протекле две деценије придружила овом појму. Пропуштене кроз дискурзивно-митолошки оквир, ове представе показују приврженост сакралном и оностраном у деценијама које се из данашње визуре препознају као изразито секуларне.

Кључне речи: Јосип Броз Тито, мана, дискурзивно-митолошка анализа, политички фолклор, сакрализација власти.