Folkloric Narratives of the Peruvian Amazonia

Фолклористика 6/2 (2021): 89‒111
Аутор: Daniel Díaz Benavides
Текст:
https://doi.org/10.18485/folk.2021.6.2.5

Peru is a country geographically located in the central and western region of the American subcontinent. Its political, economic and demographic power is not historically founded on Amazonia: although it occupies 62% of Peruvian territory (equivalent to 782,800 square km), it is populated by a scarce 8% of the total number of inhabitants.
In epistemology of colonial West, Amazonia is an inhospitable and extremely aggressive territory, as is qualified in Western narratives, in images of green hell or virgin region devouring non-aboriginal men. However, it is inhabited by 1,786 indigenous communities, grouped into sixty ethnic groups and thirteen linguistic families, each with a singular strategy of territory occupation, and with narratives that present us abundance of cultural variables, including their conceptions of the world, of life and of human being.
In this essay I present four mythological stories that are part of the region’s folklore: 1) the Amazon river, name that identifies the largest by water flow and the mightiest river in the world; 2) the Anaconda (Eunectes murinus), name of the largest constrictor snake in the world; 3) the Lupuna (Ceiba Pentandra), or the tallest and thickest tree in the Amazon; and 4) the creation myth. These stories will sustain the narratives circulating in the region and will be used to define vital aspects of constructed social sense or of universe with their own cultural logic; in addition, they will show the interconnections between living beings and animated nature. Their metaphors, inscribed in local aesthetics, will highlight the memories of the forest and the societies that inhabit it, to one of the most biodiverse regions on the planet, with a wide cultural plurality, but with differentiated cultural practices and conceptions.

Keywords: Amazon, Peru, folklore, aborigine, memory, myth, animated nature.

Narrativa folklórica de la Amazonia Peruana

El Perú es un país ubicado, geográficamente, en la región central y occidental del subcontinente americano cuyo poder político, económico y demográfico se encuentra históricamente alejado de su Amazonia que, ocupando el 62% de su territorio equivalente a 782,800 km cuadrados, está poblado por un escaso 8% del total de sus habitantes.
Para la epistemología colonial-occidental la Amazonía es un territorio inhóspito y sumamente agresivo, como expresan sus narrativas al calificarla de infierno verde o región virgen y devoradora de hombres no aborígenes; sin embargo, habitada por 1,786 comunidades indígenas, agrupadas en 60 etnias y 13 familias lingüísticas, con estrategias singulares de ocupación territorial, la Amazonía aporta concepciones del ser humano, de la vida y del mundo que, entre otras variables culturales, podemos percibir en sus expresiones narrativas.
Para este artículo se presentan cuatro historias mitológicas que forman parte del folklore de la región, cuyos tópicos principales son: 1) el mito de la creación; 2) el Lupuna (Ceiba Pentandra) o el árbol más alto y grueso del Amazonas; 3) la Anaconda (Eunectes murinus), nombre de la serpiente constrictora más grande del mundo y; 4) el Amazonas, nombre que identifica al río más grande y caudaloso del mundo. Alrededor de estos tópicos se agrupan expresiones narrativas que circulan en la región y definen aspectos vitales de su sentido social construido y de un universo que posee sus propias lógicas culturales. Tales expresiones muestran, además, las interconexiones entre los seres vivos y una naturaleza animada. Sus metáforas, inscritas en la estética local, resaltan las memorias del bosque y de las sociedades que habitan una de las regiones más biodiversas del planeta, con una amplia diversidad cultural; pero, con prácticas y concepciones culturales diferenciadas.

Palabras-clave: Amazonia, Perú, folklore, aborigen, memoria, mito, naturaleza animada

Усмена проза Перуанске Амазоније

Перу је земља географски лоцирана у централној и западној области америчког потконтинента. Политичка, економска и демографска моћ Перуа не заснива се историјски у Амазонији: иако она заузима 62% територије Перуа (што износи 782.800 километара квадратних), у њој је настањено једва 8% укупног броја становника.
У епистемологији колонијалног Запада, Амазонија је означена у западњачким причама као негостопримљива и крајње агресивна територија, са сликама зеленог пакла, или као девичанска регија која прождире неаутохтоне људе. Ипак, насељава је 1.786 домородачких заједница, груписаних у шездесет етничких група и тринаест језичких породица, свака са јединственом стратегијом запоседања територије, и с причама које нам представљају богатство културних варијабли, укључујући њихове представе о свету, животу и људским бићима.
У овом раду представићу четири митолошке приче које чине део фолклора овог подручја: 1) река Амазон, име које означава највећу по воденом току и најмоћнију реку на свету; 2) Анаконда (Eunectes murinus), име највеће змије удава на свету; 3) лупуна (Ceiba Pentandra), највише и најдебље дрво у Амазонији; и 4) мит о стварању света. Приче груписане око наведених тема распрострањене су у овој регији, и биће искоришћене да се одреде кључни аспекти конструисаног друштвеног значења или света с њиховом властитом културном логиком. Уз то, оне ће показати узајамне везе између живих бића и одуховљене природе. Метафоре у овим причама, усађене у локалну естетику, осветлиће сећања на прашуму и на друштва која је насељавају, на једну од најбогатијих регија на планети у погледу биодиверзитета, са широким мноштвом култура али с издиференцираним културним праксама и представама.

Кључне речи: Амазонија, Перу, фолклор, аутохтони народи, памћење, мит, одуховљена природа.