Revisiting Folklore Disciplinary Narratives Produced by Scholarly Community in Argentina: Social Dimension in Focus
Фолклористика 6/2 (2021): 15‒32
Аутор: Ana María Dupey
Текст: 
https://doi.org/10.18485/folk.2021.6.2.2
The work deals with the changes in narratives that constitute Folklore as an academic discipline in relation to the social dimension of folklore. The study is aligned with the current critical Folklore studies. It includes a review of theoretical productions in relation with the limits of the field of Folklore developed by Argentine researchers between the second half of the 20th century and the beginning of the 21st century. The analysis takes into account current perspectives on the geopolitics of knowledge and colonial legacies that address the construction of otherness in today’s society in a prospective manner. It is assumed that narratives can become vehicles of knowledge appropriate to various disciplines, particularly those that try to understand and explain phenomena with complex social, historical and causal connections, in a plausible way. The narrative texts are presented from a deconstructive reading about how the notion of group has changed, highlighting its implications and derivations.
Keywords: folklore theory, Argentina, social dimension, disciplinary narratives, history folklore, folklore field studies, otherness, identity, social class.
Revisitando las narrativas disciplinarias del Folklore producidas por la comunidad académica en Argentina. La dimensión social en foco
El trabajo aborda los cambios en las narrativas que constituyen el Folklore como disciplina académica en relación con la dimensión social del folklore. El estudio está alineado con los actuales estudios críticos de Folklore, e incluye una revisión de producciones teóricas en relación con los límites del campo del Folklore desarrolladas por investigadores argentinos entre la segunda mitad del siglo XX y principios del XXI. El análisis tiene en cuenta perspectivas actuales sobre la geopolítica del conocimiento y los legados coloniales que abordan de manera prospectiva la construcción de la alteridad en la sociedad actual. Se asume que las narrativas pueden convertirse en vehículos de conocimiento apropiados para diversas disciplinas; particularmente, aquellas que intentan comprender y explicar de manera plausible fenómenos con complejas conexiones sociales, históricas y causales. Los textos narrativos son intervenidos desde una lectura deconstructiva sobre cómo ha cambiado la noción de grupo, destacando sus implicaciones y derivaciones.
Palabras clave: Teoría del Folklore, Argentina, Narrativas disciplinarias, Otredad, Identidad.
Преиспитивање наратива о дисциплини насталих у научној заједници у Аргентини: друштвена димензија у фокусу
У раду се разматрају промене у наративима који утемељују фолклор као академску дисциплину у односу на друштвену димензију фолклора. Студија је усклађена са савременим критичким студијама фолклора. Она садржи преглед теоријских поставки у вези с границама подручја фолклора које су развили аргентински истраживачи у периоду од друге половине 20. века до почетка 21. века. У анализи се узимају у обзир савремене перспективе о геополитици знања и колонијалном наслеђу које се обраћају конструкцији другости у данашњем друштву на проспективан начин. Претпостављено је да наративи могу да постану средства за стицање знања у различитим дисциплинама, посебно у онима које покушавају да разумеју и објасне феномене са сложеним друштвеним, историјским и узрочним везама, на прихватљив начин. Наративни текстови су посредовани из деконструктивистичке перспективе – разматра се како се променио појам групе и осветљавају се последице и деривације тог процеса.
Кључне речи: теорија фолклора, Аргентина, друштвена димензија, наративи о дисциплини, историја фолклора, теренско истраживање фолклора, другост, идентитет, друштвена класа.