Ботаничка лексика и терминологија лаудативног значења у именовању човека у пиротском говору

Фолклористика 7/1 (2022): 67–90
Аутор: Драгана М. Ратковић
Текст:
https://doi.org/10.18485/folk.2022.7.1.4

Предмет рада представљају именице и именичке синтагме позитивне експресивне тоналности којима се у пиротском говору примарно именују биљке и њихови делови, а секундарно људи. Корпус чине два речника пиротског говора: Новице Живковића (1987) и Драгољуба Златковића (2014, 2017). Језичке јединице аутор анализира са следећих аспеката: лингвокултуролошког, лексичко-семантичког, творбено-семантичког и когнитивног у циљу одговора на питања: 1) какве се особе именују ботаничком лексиком и терминологијом лаудативног значења; 2) који творбени, лексички и когнитивни механизми учествују у остваривању датих језичких јединица односно семантичких реализација и 3) какав став пиротски говорник заузима према именованим особама као носиоцима карактеристичних особина. Такав методолошки поступак омогућава реконструкцију неких елемената пиротске дијалекатске слике света који се односе на улогу биљног света у концептуализацији човека и на систем вредности традицијске културе пиротског говорника.

Кључне речи: пиротски говор, именовање човека, лексема, фитоним, лаудативно значење, метафорично значење, конотација, позитивна оцена, традицијска култура.