„Чудно дрво јаворово“: Српске народне лирске песме о чудесном орачу у окружењу света флоре

Фолклористика 7/1 (2022): 11–32
Аутор: Зоја С. Карановић
Текст:
https://doi.org/10.18485/folk.2022.7.1.1

Предмет овог рада су српске лирске народне песме с прастарим мотивом чудесног орача, посматране у митском и обредном контексту, кад су најчешће и извођене. Прву песму с овим мотивом публиковао је Вук Караџић (1824), док су остали записи, сачињени у временском распону од краја 19. века до данас, углавном концентрисани на простор југоисточне и јужне Србије, тако да им документовани живот траје безмало двеста година. Песме су обредне (коледарске, лазаричке, краљичке) и намењене су орачу, с изузетком Караџићеве која је митолошка. Пратећи делатника и атрибуције његове опреме, садржина рада фокусирана је пре свега на њихову флоралну димензију, на фитониме (јавор, шимшир и босиљак, дафина, женка, тратор, божур), чији се семантички потенцијали испитују и у окружењу алата и орачевих помагача друге врсте, односно артефаката културе који се у песмама међусобно допуњавају и објашњавају, градећи слику орања као божанског чина пренесеног на човека, у датом окружењу неизбежно кодирајући мистерију вегетације.

Кључне речи: српска народна лирика, мит, обред, чудесни орач, Божја мајка, јавор, шимшир, босиљак.