Конструисање изворности: формативни период Сабора народног стваралаштва Србије из перспективе антропологије фолклора
Фолклористика 11/1 (2026): 59–80
Аутор: Милош Рашић
Текст: 
https://doi.org/10.18485/folk.2026.11.1.4
У раду се Сабор народног стваралаштва Србије анализира као институционализована манифестација настала 1972. године у оквиру културних политика социјалистичке Југославије, са циљем презентације, вредновања и очувања тзв. „изворног“ фолклора. Из перспективе антропологије фолклора и разумевања фолклора као перформативне и контекстуално условљене праксе, Сабор се не посматра искључиво као простор приказивања традиције, већ као место на којем се кроз институционалне механизме обликују и легитимишу доминантне представе о „изворности“ и „аутентичности“ традиционалног плесно-музичког наслеђа. Истраживање је временски ограничено на формативни период Сабора, односно на првих десет година његовог одржавања, када се успостављају основни програмски концепти и нормативни оквири манифестације. Анализа се, пре свега, заснива на програмским публикацијама, текстовима организатора и чланова стручних комисија, као и на ширем друштвено-политичком контексту у којем Сабор настаје и функционише. Рад доприноси разумевању Сабора као важног простора институционалног обликовања традиције и указује на значај даљих истраживања трансформације саборских пракси у различитим друштвено-политичким и културним контекстима.
Кључне речи: Сабор народног стваралаштва Србије, изворно, аутентично, антропологија фолклора, музичко-плесни фолклор.