Нова питања/читања у Етнографском музеју

Фолклористика 8/1-2 (2023):
Аутор: Марко Стојановић
Текст:
https://doi.org/10.18485/folk.2023.8.1_2.9

У савременом друштвеном и музејском окружењу некадашња етнографска делатност на репрезентацијама наслеђа народне културе неминовно треба да преиспитује своје поље рада и домете. У таквом светлу сагледано, нова/стара читања стандардизованих тема и критичке експозиције које реферирају на савремени културни контекст и изазове стоје насупрот покушајима знатније интеграције тзв. грађанске културе у изложбену делатност, као и других, за етнографску музеологију и њене изражаје граничних или прекограничних домена наслеђа. Овај рад и његови циљеви усмерени су ка иницијалном, донекле упоредном изношењу експографских резултата и порука које су биле резултат изложбеног деловања Етнографског музеја у Београду у последњем, колоквијално речено, пројектном периоду од четири године. Назначивши паралелне путеве прикључивања савременом приступу репрезентовања и тумачења етнографског материјала и народне културе уопште, пред критичком стручном јавношћу су, у ствари, најпре нека од могућих (постављених) питања о томе до којих граница и са којом сврхом је могуће редефинисати етнографску музејску делатност Етнографског музеја као матичне институције за етнографски материјал на тлу Србије.

Кључне речи: етнографска музеологија, Етнографски музеј у Београду, изложбени пројекти, музејски фолклор.